Otadžbina

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКДАСЦА

95

у Шиљеговац, гди наш батаљон застах на брду Ћуковцу од две стране Шиљеговца куда шанац за велику 12 Ебатерију копаху. Чим се мало одморих, упитам за борбе 16 и 18 ов. месеца, за које се но причан>у овако известих: 16 ов, мес. по наредби, на целој нашој линији отпочет је напад изјутра рано на непријатеља. Наши су скоро целог дана одсудно на непријатеља нападали, а нарочито , центрум , гди је баш наш батаљон, с свом крушевачком бригадом био. — Борба је у неколико на нашу корист свршена, а нарочито на левом и десном крилу, гди су летећи корови, на непријатељске шанчеве налетали и сузбивали. Али бадава : мала војска, мала снага, спрам више бројнијег непријатеља ! У суботу 18. ов. м. непријатељ је са свом својом снагом на нас нападао, и то у јутру од 4 часа, па до укече — 7 часова. Као и прошле борбе, тако и ове, непријатељ је сву своју снагу на центрум усилио, а на центруму такође била је Крушевачка бригада, под својим командантом Беничким. Непријатељ је једнако трупу за труиом одморном смењивао и нападао, али му наша храбра војска, при свом његовом толиком усиљавању, отпора даваше ! На десном крилу центрума беше непријатељ мало продр'о, и неке Шиљеговачке камаре оружјем попалио; али му и опет не би чаре, но мораде се у вече с огромним губитцима повратити. Између 4 —5 часова по подне рањен је наш омиљени командант Венички у ногу; и при свем том што је једва попет људима на коња узјашио, викао је : Недајте се браћо ! « Осветите ме 6раћо\ јер ме иси уједоше". При највећим непрекидним непријатељским нападајима, један руски оФицир пројури кроз целу позицију, и све излишне добошаре и трубаче позове и у ред раздвојени упаради, — па им почне викати : да се што игда могу деру (вичу) и у добоше добошари ударају, а трубачи свирају, те тако овом лармом и виком произведе