Otadžbina

96

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

вслики неред у најжешћем непријателхком нападају у непријатељској војсци ! ! — Слава му !! — Ларма и вика ова трајала је скоро 1 час. Овог дана је сам наш батаљон 19 сандука муниције изгорео, и то све с места. Храбро и јуначно борећи се за свету ствар ; претрпио је много тешкоћа у оскудици команданта батаљоног (јер и командира није имао); али и опет с' места до свршетка борбе није хтео одступити. У овој борби између осталих оФицира погинуо је у нашем батаљону — оФицир (Рус), који је најпрерањен, па после на место остао. Над целим центрумом слушали наредбе руског пуковника Молостивова. Из нашег батаљона 16. и 18- Септембра расходовано је и то : Погинуло 11 рањено 66. Између којих су 49 тешко рањени. Нестало 2 Свега 79 људи ! За одржану позицију на центруму, гди је наш и Крушевачки и Кознички батаљон био дошао ; дошло је питање од штаба : ко да се за ово у батаљону нашем награди ? — По питању овом, из иарода нашег батаљона одговорено је : да су се сви храбро борили, и да они не знају ком највећа награда заслузи припада, но да се : или застава или све народне батаљоне старешине на,граде ! Или напослетку : „остављамо на увиђавност старешине, па ком он да да и . И тако по овом питању наш је батаљон одмах поштеђен из ланца ; и отпуштен на шест дана одмора, гди га и сад на « г Куковцу» застах. При копању овог шанца на Ћуковцу, нађена је једна костурница — нека жена, коју је ово село за неку светињу држало. Плочу, којој је надпис изнутра к земљи окренут био, д&гли су је и наместили на утврђење шанца, без да је ко хтео нрочитати. Ја сам је дуго чепркао, али нисам могао од њаваљене земље ништа учинити, да