Otadžbina

116

РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШЕ ВОЈНЕ СНАГЕ

себи војну снагу, која јој је нужна за гаранцију њене садашњости и будућности ; подобне «прилике», стварамо ми сами, погрешним погледом на опредељење редовног војног буџета и неспособношћу нашом да, пре свега, увидимо и оценимо потребу озбиљније гаранције за земљу средством стварања јединог, још за сада, разумног средства за то — корисне војне снаге ; а за тим, да се довијемо и нађемо начина, да покријемо потребне расходе за ово, тако, како ће их земља што лакше моћи да поднесе. Са таквпм погледом на опредељење редовнога војнога буџета, и са таквом апатичношћу и везаношћу у том погледу, могу се створити «очајне прилике» у свакој и најбогатијој земљи — са могуће највећим редовним војним буџетом. Једино је и главно определ.ење редовнога војнога буџета, као што смо напред већ навели, то, да : гарантује уредно материјално инаравствено одржавање сталнпх основних фактора. целокуинога војнога организма земаљске војне снаге и да, иовременим рзмонтом и односно ситнијим иоиуњавањима, одржава материјалну сирему целокуине војне снаге у количини и стању, какви су јој за рат иотребни и корисни. Па и у овоме своме определењу, редован војни буџет није сам. У свима скоро европским дрзкавама, моћно га помажу : војница и ирилог оиштина. Војница је свестрано праведно оптерећење оних грађана, који личном службом ни у колико не доприносе војној снази земаљској, која је и њима штит и одбрана ; јер, премда је обвеза војна оишта у принципу, ипак у практици она није оишта. Вазда их има, који остану од личног служења у војсци, било зато што су сувишни, или ма из буди коих узрока. Онај, који је у војску отишао, лишава се слободе, круга из кога је оти-