Otadžbina

РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШЕ ВОЈНЕ СНАГЕ

117

ш ао, често здравља, па и живота ; осим тога, он, докле г од је на служби у војсци, економски ако и не трпи он и не напредује. Све је то избегао онај, који је, ма из буди ког узрока, остао код куће. Оставити «коцки», да она учини безапелационо оваку грдну разлику у положају и стању два грађа шна једне и исте отаџбине, неправедно је. Ако није потреба, да сви иду под барјак који оружје носити могу, нека она, „коцка", каже, ко ће да иде; али, одмах за њом, нека и закон каже, колико ће имати да плати онај, што га је «коцка» код куће оставила, у корист онога кога је она у касарну послала ; за то — што је онај код к^ће, избегао све незгоде и штете, неизбежне у сљед обвезе да се у касарну иде. Да илати сваки, ма и телесно неспособан само ако је гшућан, којп код куће остане. Да плати не одједанпут, него сваке године, за сво време, докле год лежи на њему обвеза у «принципу», да служи у војсци: стајаћој, њеној резерви и активној војсци народној. За ову свестрано праведну и важну плату, да јемствује кућа из које је онај, кога је (( коцка в код ње оставила. Ко нема да плати, да то одради општини или држави, а оне за то да плате за њега ; ко се учини недостојним, да и даље носи оружје своје отаџбине, да плати осетно. Рационално решење питања о војници у нас, осетно би увећало моћ нашега редовнога војнога буџета. Осим тога, користило би знатно војсци и у томе, што би довело у редове њене знатно више елемената имућнијих и образованпјих, него што их данас ту има него што ће их ма кад, ири нашим садашњим аоредцима у том иогледу, бити. Најзад, можда би рационално решењепитања о војници у нас, било користан лек, не велим, за обновлење наше некадашње задруге, но против дивљачког туђења и цепања једне исте крви, на велику свестрану штету њихову и — целине ....