Otadžbina

136

0 НЛСЛЕДНОМ ПРАВУ

и визиготски нарочито су се одликова.ш строгошћу својом према женскињу односно наследног права. Код Францеза пак стари правни обичаји фуаначки, који на себи потпуно носе овај тип германски Феудални, и који су лознати под именом »1о1 заН^ие«, нису искључивали сасвим женске из наслеђано. једипо из наслеђа тако зване »1егге уаПсЈие«, о чијем карактеру научњаци нису сложни, али се ииак нагађа, да је била исто што и Феудна имаовина. За остала добра владао је пак само мушки приоритет. Ми не треба овде ни да говоримо о оним трошним разлозима, којима су бранили примогенптуре и искључивање женских из наслеђа, и којима их по неки још и данас кушају да бране у земљама, у којима је се оиа још одржала. Те установе су се дапао преживеле ; а трошнпм останцпма п повлакама њиховим, које тако јако заударају на средњп век, дани су већ брзо избројани. Заједно са Феудализмом све ове ндеје о наслеђу, истина у неколико измењене у току времена према интересу млађих сннова а и бесправног женскиња, трају све док иробуђена свесг за време Француске револуцнје. кад је, како вели Хегел, целом свету на челу била реч разум написана, и њима заједно са свим Феудалним правима господара, у Францеској непосредно, а у већем делу Европе посредно, не потииса смртну пресуду. Декрет од 4. августа 1789 год. укинуо је у Францеској све нривплегнје илемсгва, а такође и све неједнакости у наследном праву. Закон од 8. априла 1791 уводн једнакост нрава на паслеђе за све сроднике у истом степену ; а закон од 7—11 марта 1793, старајући се да овај принцнп једнакости не остане на хартији само, наређује, да завети покојиикови појединим иотомцима шеговим не вреде. По све ово још биле су реФорме у поједпностима. Остало је још било да се према новим принцигхима п новим идејама потпуно уреди ново наследно право, које ће одговарати духу времена својега, који је дух, дух правнце и једнакости. Славни закон од 17. нивоза II године извршио је ову задаћу. Старајућп се потпуно да изврши основни иринцив свој, једнакост, закон овај збиља п изједначује у наследиим иравима све сроднике у истом степену, па били они рођени у браку или ванбрачни, везива.ш их за покојпика сродство и по оцу и ио матери, или само по оцу, или по матерп. Да све ово такође не бп остала гола наредба, чија би практична примена илузорна била, укида он покојнику право да тестаментом што посебично одреди сваком оном, који је законом позван да га наследи; па и само право тестирања странцима своди у врло уске границе. Овај нови систем добија шта внше повратну силу закон-