Otadžbina

142

О НАСЛЕДНОМ ПРАВУ

Са овим сродницима наслеђе се прекида у мушкој лози. Јер као год што је код нотомака покојникових дужност приношења жртве падала само на прва три степена (синове, унуке и праунуке) тако се исто та дужност простире и у предака само на прва трп колена силазећи у њнховом иотомству мушком вазда до трећега степена, а у женском, као што је то н за потомке покојникове важило, само до другога степена. У недостатку нак свију ових сродника наслеђе прелази сад на деда и бабу по матери и на мушко потомство њихово до трећег степена ; даљи сродници у њезино.ј лози немају никакових права на наслеђе. Са овим сродницима, које смо до сад поменули као законе наследнике покојникове свршава се сродничка дужност прнношења г л а в н е ж р т в е. Но тиме још није све прекинуто. Ако нигде ннкога нема, који би могао главну жртву да принесе спомену покојпиковом, онда на остале даље сроднике пада дужност приношења тако зване мале жртве, а с њоме заједпо и наслеђе. Међу овнм сродницима у први ред долазе потомци у мушкој лунији од 4 до 6 степена закључно, т. ј. од праунукова сина до његова праунука закључно. С њиме се завршује свако право потомака на наслеђе. Женска линија нити у потомству, нитн иначе више нема право да наслеђује, јер за њунису више ни скопчане дужности приношења ове мале жртве. Ако није десцендената онда се наслеђе поступно пење до ирадеда прадедовога силазећи у сваком од тих редова до трећег степена у мушкој линији закључно. Ту се прекида и свако право нредака н иобочних сродника на наслеђе, јер се са њима прекида свака дужност приношења жртве спомеиу покојникову. Паслеђе тада заузима ма који други сродник, ма га и не везивала крвна веза но само женидба или удаја са којим чланом породице покојникове. Нема ли нп њих, онда га заузима учитељ или ученик, или друг покојников, или најзад власт, као ствар која нема господара. Излажући наследни ред индијског права, ми смо гледали, да свуда у колико нам је то могуће било нагласимо чврсту везу његову са основним принципом породичним, е да би тим што јасније доказали да је дух породице скроз и скроз њиме владао. Религиозни карактер, којп индијска породнца нн себи носи како се с краја на крај провлачи кроз наследне принципе пндијске. Кад још у прилог томе додамо да је и својнна по правним појмовима индијским ч 1ста породична Својина, коју отац није смео да отуђи без дозволе сннова својих, изузев да ју је он сам својнм трудом стекао. онда