Otadžbina

О НАСЛЕДНОМ ПРАВУ

143

; е јасно да је а и зашто је индијско наслеђе било у сваком погдеДУ породично. Цз овог права синова, да још за живота очева имају удела неког на породичну имаовину нотиче она иојава, коју и у нашем „ароду сусрећемо, да спнови још за живота оца својега чешће се одељУЈУ °Д њега, узимајући свакп онолики део нмаовине, колики му припада. Сличност овога са деобом задруге словенске исто тако је велика, као што је велика сличност између самог задружног жнвота породнце словенске и оног остајања ипдијске породице у заједници, под управом најстаријега брата, све док је мати у живот у, па чешће и после смрти њезине. б) Јеврејски систем. Прегледајући наследно право језрејско, ми се морамо забавити са два система, који су један за другим поникли као продукат јеврејекога духа, са мојсијевим н талмудскпм правом. Истина да је талмудско право, упознав се боље са грчким и римским системима правнпм, много што шта усвојило од јелинских и римских идеја, али је оно у главном ипак развило оне клице, које су у мојсијевском праву зачете, те се с тога мора и сматрати у основи као јеврејско. Наслеђе мојсијевског права, црпећи основе своје једино у породици, било је чисто ннтестатско право. Михајели МЈсћаеИз) истичући питање, да ли је по мојсијевом праву било тастамента, мисли да се на то питање може поуздано потврдња одговора дати. Основе оваковом одговору својему црпе он једпно у примерима неким пз нредмојсијевог доба. Па велећп, како Мојсеј нигде у свом праву не закраћује деобе тестаментарне, то је онда сигуран знак да пх је II он одобрио, прешав их ћутке као нешто прегпостављсно. Но већина иснитивача. међу којима и Ганс, одбијају сасвим ову иоставу, која би тако противречила читавом духу оријенталном. Јер сви они примери, што их Михајели даје, односе се само на деобу имања међ чланове породичне, којн су п законом позвани да га иаследе. А баш и сам Мојсеј завршујући ирописе евоје о наследном праву вели на крају, да му је Бог заповедио, да буде тако н никако друкче, ш-го значи, да би свака друга ироизвољна деоба, противна његовим ирописима, била ирестуи заповести божијих. Ниједно оријента.шо законодавство није тако чисто појмило иде.ју породичну, и тако је чисто пзвело односно блискости сродства, као што је то у мојсијевском праву. Ово је за наследно ираво јеврејско од врло великог значаја, јер дух породични на