Otadžbina

160

НЗ ПОЗОРИШТА

Љуби овог краљсвског роба . . . . — ирободе се ножем и пада крај мртвачког сандука. Ово је скелет «племкиње» Рихарда Фоса. Антикитетски правац у драми, инаугурисан код Немаца Шилеровом »Месинском Верепицом«, не претпоставља толико драмски еФекат из заплета реалног жпвота, колико вештачку Форму и идејалне подвигс човечије душе. Рихард Фос, писац »племкиње« као и Халм један од најбољих поборника овога правца, покушао је у овој трагедпјн, да унесе мало реалног елемента; али му покушај није испао сретно за руком. Јер у место да је написао драму, он је дијалогизнрао историју. За то је ова драма, као и сваки разговор испрва занимљива, па затим затегнута и успављујућа, ако се из не буха не појаве на позорнпци блесасти пси или достојанствене мачке као што је то био случај при представи »Племкиње«. Овај комад може да има успеха само код Манхајмера ; на нашој позорннцп престављен, изгледа, као да се деца играју солдати. 11 ако се мора дати заслужена похвала изврсноме прирашћају мла. ђих мушких глумачких снага, то је ипак мизерност женског особља с дана на дан с-ве већа п осетљивија. Овој околностп мораћемо приписати, ако се на српском народном нозоришту скоро угаси луч драмских престава п запале буктнње, да се у њ пусте маскарадне оперете. Мучење Фантазије наше добре иозорпшне публнке са неприродном поделом улога, превршило је сваку меру. Гђа. Гргурова играла је у овом месецу све саме пеке сентименталне девојчице, док би је још одавна требало извућн из овпх непрп.шка и даватн јој улоге карактерних- јунакиња п салонских торокуша, које обично врло безукусно претставља гђица Перисова. Ова. је глумица права енигма за нашу позоршнну касу; јер поред све њене »школе«, она је сасвим пзлипша, јер после толико њених престава у најачим улогама, она још нцјс измамила од наше публике ни један знак допадања. Сентпменталне улоге којима се јако уди Гђп. Гргуровој, требало би поверити гђици Ђуришићевој: пошто је то једина од млађих глумица, која показује озбиљну вољу и напредак. ^С ајим јЗ. ^Д авичо. Б ИБЛИОГРАФИЈА В а 11 и 1 6 , М'1 јо Ујепсез1ау, Г)је1о\'апје Ггапјетаса и Вовт 1 Негсе^оућп га (1гу1 бев1 тјекоуа ијЉоуа 1>ога^1Ш. Касг1ао 1га — 1108апвк1 1'гапјеуас. 8\ - егак I. Мкагца (1235—1517). 1Ј 2а§ге1>и. ТЧбкот В' 0 ' П1(5ке Љкаге. П881. — »УЈепас« 1851., бр. 52. стр. 835.