Otadžbina

ИЗ ПОЗОРИШТА

159

Обешчастившп је овом погрдом изметне се у хајдуке и предв0 ди пх против Рпма. Из војске стижу рђавп гласовп. Марко ТуЛ1јус Цицерон их коментира. Увређена Метела смишља паклену освету. Коцка пада на невину, благу, п заносно љубећу Херу ■ ]| а рукама заробљеиог њепог и Спартакусовог прпјатеља Сципиа цспушта душу ова отрована јадница. Спартакус је с војском пред Римом. Али посред најљућа боја, пратила га је Метелнна поносна нзјава љубави и неодољивом силом, вукла га њој. II ево га где клечи пред њеним ногама. Бездушна отровннца пресретна је и ликује: нн сама не зна шта бн хтела; час да јој је, да је негде далеко од свет а у самоћи са драганом, а час ппет, да с њим заједно умре. Али код све страсности, њено миловање ни за часак нс губи свој патридијски понос : И тебе ја карах плебејцем. Ово лице Од чијег је величанства пао одзрак Височанства на Југштерову главу, У лаж је утеривао уста, што робове Твојом браћом зваху. Зар они браћа ти! Зар гажен кал на друму, да је брат, Брату зрака сунчева?! 0 мој краљевски орле, међ кобцпма Како дође тп тамо, ти мој јуначе Створеп да с херојима само другујеш? Јел' да ти се краљевсва крв, дамара твојпх Гнушала ирљаве рите, пука иростога ? !. . . Ритаје рита . . . Племенитог грчког демократу, као да није опчарао плсмићскп тон. Његов нријатељ Сципио излази у тај мах прсд њега са отрованом Хером, поткаже убијцу, и позива га да дође к себп и да се отргие проклстог загрљаја овог демона. Тешким и сломљеним срцем напушта Спартакус Метелу и враћа се својим -днвљим хордама. Код Лукулуса римског војсковође пирује се. И по други пут напуштена Метела прибегава свом мужу Красу н нуди му право њено мнловање, ако јој донесе главу Спартакуса. Пресретнн муж засенут великом наградом креће велнку војску протнв бунтовннка, коме је већ додијао живот. Грдан и ве.шчанствен спровод доносп Сиартакусову лешину у Рим. Метелу грнзе савест и у самртном је страху. Пред мртвачким сандуком њене жртве, ломи се и последња искра њене љубавне мржње. .... Да, п овде, Нека сви внде, нека сви зпају, да племкиња