Otadžbina

162

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

У соби, у коју уђох, нема више оне лепе господске пећи, њу су Турци однели у Ниш, као што су и све браве, шарке с врата и с' прозора, сама врата и ћерчива прозорска поснли пз свију кућа алексиначких, јер у њиховој царевини од 500 година, Фуруне, врата и прозори, представл.ају врло драгоцспе знаке цивилизације п културе, то је за њих као што су код нас тапети и паркети по собама. Сада у соби стојн мала Фуруна од гвозденог лпма ( 1( плехана») која се брзо угреје а још брже охлади .... У место великих ћилима који су лане покривали патосе свију соба, сада је прострто једно ћилимче , које таман хвата пола пода. У место* лањских богатпх миндерлука и везених јастука, сада је у собн један гвозден кревет који је ноћу постеља за шеФа штаба , а дању вржи дужност канабета за госте ђенералове Један повелики врло прост астал у сред собе са лепо уређеним и групираним гомилицама акта, један мали столић опет за писање, поред прозора, једна врло велпка ђенералштабна карта смотана на прозору, и трн столице, то је цео намештај у канцеларији п спаваћој собп шеФа врховнога штаба. Кад ја уђох, ђенерал је седео за столићем и нешто ппше у једној малој џепној књижици. Кад ме виде, он устаде, скиде с' иоса цвикер који натиче кадгод пише, па се развпка на мене. оГази«. Осман-паша) ушли без једног иушчанот метка у ту варош, коју су узалуд нападали три меседа свима својим силама и с' бока и с' Фронта, и како су но Алексинцу жарили и палили, види се најбоље отуд што је и Прендићева кућа. у којој је становала главна команда турске војске, остављена у таквом стању да ју је ваљало равно годину дапа оправл.ати па да се у њој може опет становати. У воденици Прендићевој, која беше удешена по најмодернијем систему, у место да се љоме служе, па да у љој мељу брашно за своју војску, вандали турски не само да су изломили воденичко камеае у вомаде, него су оборпли у јаз грмове, којима на пресеку од хвата у пречнику пише старост од стотину година. Две хиљаде дуката потрошио је Прендић док је поправио штету коју су му Турци учинили у самој воденици, а без икакве своје вајде из просгог дивљачког уживања у рушењу, паљењу и пустошењу, којима су сењихове војске у свима ратовима одликовале.