Otadžbina

ПРЕКО границе

163

— Е, је с' чуо, то је сувише. Од јутра до мрака не даш ми дахнути са тим твојим лекарима, болницама и баракама. Ти мислиш ја немам друга посла него само да се бринем за твој санитет, да слушам твоје реФерате и да потписујем твоје депеше. Ја од тебе не могу никакав други посао да радим! Ја се окамених. Оно истина није лако познати кад се ђенерал љути а када се шали , и он ме је за ово десетак дана од како постоји врховна команда, и од како је он постао начелник штаба у њој небројено пута тако дочекао, алп свагда је била шала, јер после неколико минута он све моје предлоге одобри, често подпише акта која се тичу новчане одговорности и не прочитавши их, само да ми покаже колико има вере у мене, па при свем том, овакав дочек данас к изводи ме из концепта.« — Опростите г. ђенерале. али ваш посилни није ми казао да сте забранили улазити, а до сад није био обичај да се дам пријавити ... — Па наравно ја се нисам надао да ћеш ме тако малтретиратп сваки час и на сваком месту,гди ме год ухватиш.' — У том случају ја би молио да се одреди један сахат дана када начелник штаба жели да саслуша и решава питања која се тичу војног санитета, а која ја сам по кругу моје власти ие могу решзвати — јер овако оно што ја држим да је само ревност у службп изгледа као досађиван/е једног бесполичара. — Добро, добро, седи ту, шта имаш ? — рече ђенерал смејући се п пружи ми једну столицу. — Молим, г. ђенерал, кад сада имате важнијег посла, ја ћу доћи други пут, у сат који будете за мене одредили! — Немој да се заносиш него седи кад ти кажем. Сад си ме већ помео у раду, па бар да имам једну вајду 11*