Otadžbina

преко границе

У томе тону ја сам говорио подуже па онда прудаих акт који сам о томе спремио био. Ђенерал га прочита, па она рече — Ово је сувише љуто написано. С' тиме нећеш ништа успети. Да видиш како те ствари ваља писати ! II он узе сам да пише министру унутрашњих дела. Тек што је он почео, уђе у со 6 ј командант прве шумадијске дивизије, пуковник БучевиН. — Ама куме — рећи ће Бучевпћ скинувши блузу која је постављена као право џубе, и оставшн у мундиру — шта ви урадисте самном ? — Што ? — Како што ? Ја сам се надао да ће моја дивизија бити језгро оператпвне војске, а ви је раздробисте. Од београдске бригаде заустависте ми два батаљона у Омедереву... — За то ја нисам крив куме већ висока политика ... — Каква политика ? Зар оне трнце у Тополи ? Чудна посла ! Побунио се један батаљон, затворио се у кулу тополску, прогласио новога кнеза, поставио једног сељака за министра! Чим су чули да иде оно мојих неколико чета одмах се тај бунтовнички батаљон распрштао, већина да тражи своју команду, а коловође у шуму у којој их је пуковник Милутин Јовановић похватао ка зечеве, и главни коловођ Живић, и сви су похватани; ту неколицину ваља стрељати, па мирна крајина, и ја би могао до сад комотно добитн моја два батаљона ! — Тополска је аФера свршена. и по њој би ти могао имати опот твоја два батаљона, али висока влада их не да, јер она има своје разлоге ... — Ама каква влада по Богу и за Бога, што пуштате да се она меша у војничке сгвари још у ратно доба ? Ђенерал се само фино насмеши, и слегну раменима.