Otadžbina

100

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Бучевић дође у ватру, — Е па добро, хајде, београдску ми је бригаду осакатила висока владина политика, а што сте мп смедерсвску бригаду везали за Алексинац ? ТТТто лежи мој артиљеријскн пук у Бањи ? Дајте ми да прикупим моје људе па да идем да се бијем. — Причекај куме док се врати Књаз са Суповца, Ј е Р Ј е јутрос отишао да обиђе ибарску дивизију, иа ћемо све уредити? — рече ђенерал. — штс, зар се Књаз још ннје вратио ? — Ево се већ смркава а њега још нема. И ја се чудим што се толико забави ! Уђе ордонанс -ОФицир па донесе нову гомилу деиеша. Међу њима беше честитка Књазу од ђенерала Ранка Алимпића у име дринске војске и од пуковника Теше Николића у име јаворске војске. Честитају крсно име Књазу (Обреновићи славе Св. Ннколу). Беше и једна депеша од Њене Светлости како је мали Књаз ломно колач. Друге су депеше биле са ратишта, али њих нам није читао ђенерал, него сваку деиешу лепо упегла руком, састави крај с' крајем да ни један не вири преко пропцсане ливије, па их иаслага на једну гомилицу, а одвоји честитке и приватне депеше Књажеве на Другу. За тим заковрчи мало своје увек увоштене брчиће, па настави писати оно зачочзто писмо министру унутрашњнх дела Ја устадох да идем. — Куда ћеш докторе? — упита ђенерал. — Па да идем, ти сигурно имаш посла са г. пуковником — Јок, седи ту ! рече он па настави писање. Бучевић мотљаше некакав акт у рукама, види се хтео би да га покаже ђенералу, а неће да га смета у писању. Ђенерал то примети па на један пут остави перо — Шта ти је то ? —