Otadžbina

170

П Р Е К О Г Р А Н II Ц Е

бавим са тако детаљшш пптањем , а ђенерал пише мирно даље као да само то има да ради. — Овако ? — рече Кп.аз, па пружи ђенералу скицу депеше — Ово коме В. Светлост ? — Па, ја бп најволео да адресирамо Ристићу, али стари Стевча ће се љутити . , — Шта се нас тичу министарске суверњивости у питању о њиховом рангу. Нек они о томе сами трљају главу, ми ћемо да телеграФишемо Ристпћу, који зна шта треба радити са таком депешом, а к гоеподар-СтеФча» нек мирно спава и ноћас ! За тим ђенерал стаде читати скиду Књажеве депеше, зазвони, и посла депешу на телеграФ. У тај мах дежурни ордонанс-оФицир донесе две депеше. Донесе депешене јављаху једна да је командант јаворскога кора огишао са штабом из Ивањице у Кушиће а друга да су на Дрини заробили трп редиФа с' оружјем и потпуном опремом, у околини В. Зворника. Читајући депешу с' Дрине, Књаз се грохотом насмеја. — Да видите , како се Ранко боји да каже колпко управо пма турске војске снрам њега «казивања заробљешша о броју турских трупа с' оне сгране Дрине тако су противуречна једно другом, да не вреди наводити цифре о којима они Иговоре" ! — То значи В. Св. — рече шеФ штаба — преведено на српски ово: спрам мене има тако мало Турака да ћете ми одмах узети шабачку бригаду прве класе ако вам кажем право стање ствари ! У то уђе Антон атеФелдекер" у црном фраку, белом оковратнику, белим ковчаним рукавицама, са плавим «покенпортима и и обријаних бркова, поклонп се до земље и рече