Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

169

Не могу описатп како нас обрадоваше те речи Господареве. Ђенерал на то извадч једну депешу пз оне «зван цчне војничке" гомилице, па је пружи Књазу с' овпм речима. — Допустите Ваша Светлост да и мн вас обрадујемо добрим гласовима. Пуковник Здравковић узео је са својим трупама Адлију (кулу) а пуковпик Хрватовнћ узео је Бабину главу при чему нпје више изгубио него једног коњаника, који је погинуо, још при рекогносцировцп, јер су се Турци повукли са позиције на Бабнној глави чпм су видели колика је војска на њих пошла ! Књаз стаде чптатн пз те депеше, а ја се не могох уздржати се да не пришанем Бучевпћу — И не хтеде пасја вјера да нам ка;ке ни словца 1 Али ђенерал има тако оштар слух као што су му оштро зашилзени брчићи. Он је чуо што сам ја прпшануо Бучевићу па само рече — Ја сам ти казао да ћеш се кајати ако ошш. А што вам нисам казао ? Зар ти хоћеш да ја такве депеше саопштим пре вама него Књазу ? — Ха ? — рече Књаз, на седе за ђенералов сто' ваља телеграФисатп у Београд да је узет Мрамор и Кула, а за Бабину главу треба неко време ћутати? — На сваки начин Ваша (Јветлост — прихвати шеФ штаба — не треба на пољу да се зна да ми у том правцу нешто смерамо ! Књаз брзо стаде стилизирати депешу за Београд а ђенерал настави нисати оно писмо мпнистру унутрашњих дела за Др. М. М. као да није нншта ни било. Ма колико да ме је љутило што дотична господа толико претежирају Др. М. М. да од њега праве пзузетак од свију лекара у Србијп, који су наши подајници, опет у том тренутку ја не бп бно у стању од радости да се