Otadžbina

СКУ ПШТИНСКИ ИЗБОРИ

за врат нашим радикалцпма. Нека знају становници ирестонице, нека зна цео народ да се на ме може ослонити, да их ја не ћу оставити до мог последњег уздаха ! — Ваше је понашање безгранично племенито ! рече г> Пиквик и зграби руку великодушног Пота. — Ја видим, господине, да сте ви увиђаван и даровгп човек — рече г Пот који се беше задувао V одушевљењу — и ја сам врло срећан што сам се с таквим мужем упознао! — А за мене — рече г. Пиквик, за мене је велика част што ви имате тако добро мишљење о мени Допустите ми господине, да вас упознам и са мојим сапутницима дописним члановима клуба, са којим се ја ноносим као његов оснивач ! — С драге воље, рече Пот. г. Пиквик изиђе напоље и доведе своја три сапудника па их по надлежном цермонијалу престави уреднику кетенсвилских новина. — Е, а сад је питање где ћемо да сместимо наше пријатеље — рече мали г. Перкер. — Та ваљда ћемо моћи остати у овој гостионици? рече г. Пиквик. — Нема више ни једнога кревета, ни једнога мој драги господине ! — То је врло непријатно — рече г. ГЈиквик. — Знате шта ? — рече г. Пот — сад ми баш иаде на памет да у „Пауну" имају још два кревета, а госпођа Потовица, могу поуздано изрећи, имаће право задовољство да прими г. Пиквика и једног његовог пријатеља као госте, ако друга два господина прпстају да се са слугом сместе код „Пауна". После поновљене молбе г, Пота, и после небројених изјава г. Пиквика да он никако не може пристати да буде на досади љубазној госпођи Потовици, нађоше најзад да је предложени начин једини који се може усвоОтацбина X, 38. 15