Otadžbina

23'2

СКУПШТИНСКИ ИЗБОРИ

срећа. да возећи бираче амо, случајно упустите кога те бирачи упадну каналу, али да им се никаква штета не учини, онда је ова јабука за ваш труд» — «Господо моја, ви сте сувише добри, — рече мој отац — баш морам дапопијем још једну уваше здравл>е» пошто је поиио и ту чашу, и гурнуо банку у џеп, викну им и и у здрављу» па очнсти чуства. — „И ви нећете веровати, госиодине —настави Сем погледавши свога газду да не може бпти безобразнпје — онога дана кад је возио лонднске бираче амо, баш код канала, преврну му се кола, и сви бућну у воду" — Али су опет сви спасени ? — упита г Пиквик журно. — Хм — рече Сем отежући — чини ми се оног старога господина несу са свим нашли. То јест његов су шеишр извадили из воде, али се нешто не сећам да ли је у шеширу била и глава. Али што ми никако не иде у главу, што је за ме право чудо то је од куда је онзј џентлмен могао погодити да ће се моме оцу преврнути кол» баш онога дана, н на оном месту ! — То је доиста чудновато ! — рече г. Пиквик него узмито, Семе, те очистите мој шешир, јер ја већ чујем да г. Уинкл чека на доручак ! —■ После тога сиђе г. Пиквик доле у собу где је био спремљен доручак и где нађе цело друштво. Доручковаше брзо па је онда госпођа Потовица окитила сопствоноручно свима шешпре огромним модрим пантл.икама Како г. Уинкл бешеобећао госпођн Потовицп да је пратп на кров једне куће блпзу беседничке трибине, то г. Пиквик и г. Пот одоше без њега у гостионпцу код „варошког грба» где успут видеше како један члан одбора са позадног прозора гостионице говори беседу једној гомилици деце у којој беше шест дечака н једна девојчица. У тој жаркој беседи чуло се сваки час «грађани кетенсвилзкии на што деца радосно дрекаху ^ура 4 ".