Otadžbina

СКУПШТИНСКИ ИЗВОРИ

231

— Каква је то опет прича ? — упита г. Пиквик. — Мој је отац у оно време кочијашио с једним гарницама између Лондна и ове варошице. Дође време за скупштинске изборе, и једна га партија погоди да довезе неке њене бираче из Лондна. У очи онога дана када је хтео да пође с колима у Лондн, пошље одбор противничке странке једног човека кришом к њему да га зове. Он пође с њим, овај га уведе — велика соба — много господе — велика гочила артијетина, многи дивити и пера — цео такум. «А, г. Уелере, рече џентлмен који је председавао — драго ми је да вас видим, господине, како сте ?» — (( Фала Богу -- рече мој отац — мени је добро, а ви како сге ? — Хвала на питању — рече џентлмен — узмите столицу г. Уелере, молим, изволте сести, господине.« Мој отац седне и стане пиљити у џентлмена а овај у њега. «3ар ме не познајете?" рече џентлмен. «Ја, богме, јок» рече мој старац. „А ја вас познајем знам вас кад сте били још оволишни м'ечак!" рече он. «Е, гле'те молим вас, а ја вас баш не познајем" — «То је чудновато" рече онај (( Баш је чудно" рече овај. „Мора да имате слабо памћење г. Уелере" — (( Биће тако нешто" каже мој отац. «Видите, ја сам то одмах номислио" рече џентлмен. Па онда насуше мом оцу чашу вина, па му стадоше подваљивати како је он славан кочијаш, докле га одоброво .БИше, те му на један пут гурнуше банку од десет Фуната (нреко •20 дук.) у шаку. «Друм одавде до Лондна кажу да је врло рђав" рече онај џентлмен. <( Па, богме местнмице је џомбасти каза мој отац. „Нарочито кажу да је незгодан поред канала" рече џентлмен. «.1ес оно несрећно нарче пута» каза мој старац (( Видите г. Уелере, рече онај џентлмен, ми знамо да нема на далеко таквога кочијаша као што сте ви, ми знамо да ви с вашим коњима можете учинити што вам је год воља. Ми вас сви здраво волемо г. Уелере, и ако би вам се, не дај Г>оже, деспла та не-