Otadžbina

238

СКУПШТ1ШСКИ НЗБОРИ

пл^ескати, а сви Сламкијевци звиждати и гроктати тако дуго и тако силно, да више не бзше ни помена о каквој беседи. Пошто је Фицкинова странка повела коло, сад изађе на среду некакав напрасит човек са запуреним лицем да предложи другог достојннјег преставнпка кога Кетенсвил треба да пошље у скупштину, и он би врло течно беседу изговорио, да није бно онако напрасит и да је боље разумевао доколичне ћеФове скупљенога света. Али он одмах после неколико Фраза стаде грдити светину, па онда окупи претити џентлменима на трибини. На то се диже такав урнебес, да се беседнпк морао задовољити да своја осећања искаже једном пантомимом па да уступи месго беседничко једноме своме пријатељу, који стаде читати своју беседу, која је равно по сахата трајала. Нншта на свегу не бегпе у стању да прекине његово читање, јер он ту беседу бате већ дао «Кетенсвилзким новинама» и уредништво беше обећало да је наштампа у целости. За тим ступи на говорницу Хорације Фицкин плем. од Фицкинлоџа, да се представи бирачима и да држи своју беседу; али чим је почео да говори, банда многопоштованог Сламкија стаде да свира такву мачију музику, да је њено јутрашње вежбање било права пграчка. Као одговор на то стадоше жути лемати модре, а ови опет њих, те тако начини се хаос. који ни ми не можемо описати као што га ни кмет није могао савладати, и ако је дванајесторици констеблера заповедио да му похватају коловође , којих је било на две стотине педесет , ја коју више ја мање. У след тога метежа Хорације Фицкин од Фицкинлоџа са својом партијом беше запенушио од беса, па се најзад обрати своме противнику многопоштованоме Сламкију Сламкихолском с питањем да ли је банда по његовој наредби почела да свира ; па како многопоштовани Самујел Сламки није