Otadžbina

СКУПШТИНСКИ ИЗБОРИ

237

маторог јарца, и досеткама које беху у стању да изнесу н а глас једну невину даму, то се г. Пиквик грозно нал>утпо ; али како у истп мах беше наређепо ћутање, то се он задовољио да раскалашну светину казни само само једним нрезрмвим погледом, који би требало да је скруши, али оиа услед тога стаде још ]аче да се смеје и да виче. — Мир! - - викаху кметовски пандури. — Бирове, наредите да се ћути! — рече кмет тако свечзно као што приличи његовоме високоме звању. У след те заповести бнров отпоче нов концерат са својим звоном, на што некакав џентлмен из гомиле дрекну (< тазе земичака" ! а то опет изазва нов смех. — Џентлмени! рече кмет тако гласно колико га је само грло носило —• Џентлмени, браћо, бирачи кетенсвилски. Ми смо се данас сакупили ди изберемо посланика, који ће заузети место свога претходника! Овде упаде кмету у реч један глас из народа који викну. «Живео наш кмет. Живела његова бакалница, са којом је толике паре стекао I" Овај уметак изазвао је тако веселу ларму. да, које она, које бировљево звоно, беху узрок што се од кмев тове беседе није даље ништа чуло до свршетка у коме је кмет благодарио збору што га је тако иажљиво саслушао. Ова благодарност изазва на ново читаву буру смеја н веселости која је трајала барем четврт сахата. За тим изађе некакав дугачак мршав господин са грдном белом укоченом огрлицом, и пошто га је светина непрекидно позпвала да „пошље каквог дечка до куће да види да није свој глас заборавио под јастуком" замоли је да наименује једног достојног преставиика у нарламенту. Кад он најзад рече да би за тај узвишени задатак најудеснији био г. Хорацио Фицкин племенити од Фицкинлоџа близу Кетенсвила, сви Фицкиновци стадоше