Otadžbina

ГОСПОЂЛ ЈКДА НАЛШИЋ.КЛ.

уотаника и да се само у граду РосаФу, на брду више вароши, посада млетачка држи. За сада још немамо огшшрних података о томе како се отпочела борба у Зети. По званичним актима која су се до наших дана у млетачкој архиви сачувала изгледа као да је у један исти дан буна на више места букнула и да је се у, исто време војска Госпође Јелене и сина јој Валше јавила на млетачкој области. У дипломатским актима којима Млеци од тада па кроз више година и у многобројним приликама објашњавају «Зетско питање» страним дворовима, постаје готово стереотипна фраза: иГосаођа Јелена и син јој Балша, погазивши веру и обећања своја, без икаква повода са наше стране, оружином руком и неаријатвљски отеше од нас места наша и многе нам друге велике штете аочинише.» Ј ) Једном приликом они тврђаху да је тај напад учињен без претходнога огласа рата (пиИа (асЈа поћ18 пес с1а1;а пођхв поММа). 2 ) Од властелинских кућа из Доње Зете п Арбаније, које пристадоше уз Јелену знамо за сад само за неколике. На првоме месту ваља нам поменути Ђурђа Дукагина, најмлађега сина Леке Дукагина господара од Задримља. кога Млеци само нре две године (г. 1403) потврдише на господарству земљом очевом. 3 ) Омојевићи, (или Хумојевићи, у латинским споменицима Фамилија иМ се пише н Омоу» и (( Химоу"), господари од Подгоре, били су такође уз Валшићев дом, а особито Радич Омојевић, који се као војвода Валшин помиње 4 ) Поминл се као ириоталице устанка и војвода Никола Зауло (Арбанас) и неки Петар Дел Конте (Петар Кнежевић ?) с браћом, којега су баштине Млечани услед тога конфисковали.

1) 8есг. Соп8. Ио^аЈ. II, 147 ; — ЦвЈЈпе V. 64, 71 и на мше места.

2) 8есг. Сип8. Еод. III. 25 : — 1лв*. V, 79.

3) НорГ. 6гЈес1и8сће (је8сћ1с1ие, II, 97.

41 Нор!'. СЈћгопЈциез Сггесо — Котајиев, 535.