Otadžbina

ГОСПОЂА ЈЕЛА. БАЛШИЋКА

249

Дал >е знамо да су с почетка па све до г. 1407 на страни Јелениној били и браћа Алексије , Петар и Марко, гооподари од Поирата. По свој прилици помагао је више или мање јавно м пријатељ Јеленин, таст њезинога сина Балше, кнез од Кроје Никета Топија, јер га у средини Г- 1406 видимо где тражи да се с Млецима измири.» 2 ) Горња Зета, с изузећем онога краја којим влздаху Ђурашевићи, верно је подржавала ствар Балшићева дома све до краја. Прва властелинска ку^а у Дривасту — Шнани Ангеловићи — није приотајала уз Јелену. Ово између другпх могућних побуда по свој прилици и за то што је тадањи главар те куће, Андреја, био у присним свезама с Млецима, давши једну кћер своју за млетачког властелина Николу Бонцију. Али се нашло по више других Дривастанаца од уплива, који дигоше заставу дома Балшићева и предадоше Дриваст војсци Телениној. У једном званичном извештају кнеза окадарскога побројани су они сви редом по нменима својим. На жалост та се листина до данас још није нашла. У толико више ваља за тим жалити, што су ти .вуди мало после допали у руке млечанима, чамали неко време у скадарској тамници и по свој прилици почетком год. 1406 главама својим платили оданост своју дому Балшићевом 3 ) У самоме Скадру пријатељи гога дома устадоше на оружје. Млечани се повукоше у градић РосаФ на брду изнад Скадра и ту се храбро брањаху. Позније је сенат 1) Па ист. м. 2) XI,VII, 72; — 1л81ше, V, 81. 3) »Јп 1 ос 18 (1еш(1е зип! циатрШгев геђеПев позип, потЈпаП 1п зш$ НИег18, сјц 1 1гасНс1егип1 сЈТ11а (;ет позјгаш Вг1\а8(;ј 111 тапИЈиз Ва1ве 81гас1тјг, с1е циНтв геђеПИЈиз орог4еге1; ргоујДеге рег то(1ит сопНиИ уе1 ре! аНит то(1ит пе гешапсап! 111 соп4гас1а Ша тиШв гезресШшб е4с. АПзН, ХИУП. 23 ; — П18Нпе V. 66.