Otadžbina

550

ЈУОР ПЛАНИНА

други то исто учинили, не би ли се ова струја још већма ојачала, и ако је прилично до сада заступљена била. Да прећемо на планину Јуор. * Јуор ') иланина. је општи назпв целог оног планинског венца у Јагодинском округу, што се с југа на север, између Мораве (главне) и Лугомира пруша. Протеже се у дужину 20, 2 ) а у шпрпну 10 километара, преко Вјетрње. На северу, љеговом подином пролази насип из Јагодипе у Ћуприју ; на истоку пере му благе изданке валовкта Морава, а падином сече крушевачки насип ; на југу клисуром пробија Каленићска река ; а на западу благе косе облива му лужни Лугомир. Крајња тачка на северу је Гиљв, а на југу Девојачка степа. Сам гребен планински, што дели воде Морави и Лугомиру с југа на север, прелази преко ових места : Са Девојачке стене, изнад села Избенице, пење се на врх Буковицу, па дал^е на Змајевицу, Јаворовицу или Јаворски клик, а с ње на највиши врх Вјетрњу. Са Вјетрње слази на Голину, па даље води преко Добре воде, Кучкиног рта или врха, Остре главице, Медвеђе главице, Врањевца, Туаанца, па завршује стрмим језиком Гиљем, изнад раскршћа насииа Купријског, јагодинског и крушевачког. У ирисоју овог планинског венца — источној подгорици Јуора леже ова села, почињући са севера : Мајур, Остриковац, Доњи Јовац, Горњи Јовац, Дворица, Трешњевица. Сињи вир ; Рашевица, Поточац, Својново, Обреж, Катун, Варварин, Бачина, Церница, Избеница, Орашје и Па јковац. Првих 7 села припадају Беличком, а других 11 села Темнићском срезу.

1) Неки је зову »Јувор« и »Јухор <

2) 1 килонетар = 1000 метара = 1| 3 часа.