Otadžbina

ЈУОР ПЛАНИНА

551

У Осоју пак — западној подгорини Јуора — налазе се ова села: Бресје, Главинци, Колари, Драгошввац, Швковачки ирњавор, Беочићи и Секурич. Првих 6 села долазе у Велички, последње у Темнићски срез. Јуор у ужем, правом значају зове се планина од Девојачке стене до Медвеђе главице, дакле од изнад села Избенице на југу, до изнад села Дворпце на северу. Цео Јуор обрастао је гором, а особито горњп део бокова ; у присоју је већином грм, а у осоју буква. Његова је највећа апсолутна висина преко 1000 мет. Најважнија тачка у целом планинском венцу Јуора јесте врх његов В]втрња.. То је еајвише место у целој .Туорској планини. Налази се између села Својнова и Поточца с источне ; а Секурича и Веочића са западне стране. Ја сам се на Вјетрњу пео с источне стране. Од механе поточке пење се пошто се пређе Поточка река, уз косу до под Вјетрњу, и то пењање траје читав час. Одатле до на врх Вјетрње пењање је стрмије, и траје У 2 часа. Старп пут, којим се пело на Вјетрњу, код ветрењаче, водио је из Својнова, преко својиновске реке, па између великог и Миннног потока који се пут још н сада познаје. Вјетрња се делп на велику и малу. Вјетрња Ј ) је добила име од неке вегрењаче, која се на њеној јужној страни налазпла, и место јој се и сада познаје У то време — за кнеза Лазара, прпча се, да је на Вјетрњи само 12 букава било ; а сада је обрасла сва понајвише буковом, а по бокпвима у присоју п грмовом гором ('бељик). Са Вјетрње виде се : Ртањ и ћупријске планине до Параћина, Сталаћ, Јастребац п један део југоисточног краја Србије ; на остале стране, а нарочито на северозапад и север шума недозвол.ава поглед на далеко. 2 ) 1) Неки је зову »Вртња«, а неки »Ветрења«, но може се чути и »Ветридо« 2) Ја сам се пео у продеће 1874 год, пре него сам из тога интересиог округа премештен био са службом у Београд, па сам ире одласла нарочито .