Otadžbina

ЈУОР ПЛАНИНА

557

ква, за коју се прпча, да је грађена у исто време кад и манастир Љубостиња, па их у томе затекла битка косовска, те су остале недовршене, па носле Љубостиљу доврши царииа Милица, а Својновску тек ире неколико година оправише саљани села Својнова3. Сињи вир. Ово се село налази под Остром главицом у присоју Јуора, на оном месту, где Морава дере у подножју саме нланине, гди се, дакле највише Јуору приближује. Оно је добпло име од моравских вирова, који се ту наоде. Ово село заслужује да се помене, што је његово земљиште у лругом устанку 1815 године , заливено и српском и турском крвљу, али «више турском него српском.» Код Дебелог дрвета сукобили се Срби под Милетом Радојковићем с Турцима , који су из Куприје дошли, прегазили Мораву код Сињег вира, и похитали у Јуор планину, да збегове робе. Али их Милета ту немогаше да устави, него продру до Пжове баре испод планмнског венца, а на међи Трешњевице и Сињег вира. Ту их чекаше у заседи Никола Мандрда, из Пајковца, и са њиме 10 до 20 Срба. Они изненадно нападну бесно надируће Турке, и тако их препадну, да су одма устукнули и тако се забунили, да су се «међусобно тукли и млоги се по иланини растуре, те их и жене српске полумртве од глади хватале и робиле. Већина Турака надре низ косу и преко Мораве, где се у Моравским отокама млоги подаве. У овој херојској борби рањен је Мандрда у леву ногу из пушке. Турке је предводио син чувеног КараФејзије Али-бег. 0 овоме читај и историју Симе Милутиновића, Сарајлије (стр. 306—308). 4. Дворица, село, одма ниже Сињег Вира, у подини Јуора планине, а под Медвеђом главицом. Прозвало се тако, што су ту некада у време Турака, неки «дво-