Otadžbina

553

ЈУОР ПЛАНИНА

рн» бали. Ово је село раннје 6:1 .10 у равници, које се место сад зове Старо село. Прича се, да је за Турака, пре неколнко столећа, постојала у овом селу црква, али је Турци изгорели, те јој се сада само темељ познаје. Тада је у Дворици млого дућана, — као нека чаршија била. 5. Мајур. Некада 1е то село било поред реке Лугомира више механе Лугомирске, куда је гада друм цариградскн, па дал>е преко брда Гиља водио. Због тога, што су Цариградским друмом млоге војске пролазнле и Турци велпке штете и пакости Мајурцима чинили, за то се ови преселе у присоје брда Гиља, где је сада село, и тако избегну да буду на удару нутујућим Турцима. Сељење је, кажу, извршено у месецу «Мају, и и отуда се новом селу даде име «Мајур.» Мајур има 4 мале : Ђаковска, у коју су се населиле неке породице из Ђакова у Турској : Међанска, где су међе села биле; Горња и Доња мала. На атару овога села налази се место Ностин камен, за који се прича, да је под њим закопано благо, које 10 мазги могу ионети ; а закопано је после битке косовске, кад су се Срби овуда с Турцима тукли. Верујући у ову причу, људи су избушили свуд около овај камен, тражећи закопано благо. На мајурском атару је и чука Гра1а.д, жалосне успомене, што су ту, ио причању, Турци разграбили српске девојке, које су у тој околици стоку чувале. Још је у Мајурском атару и брдо Гиље, о коме је раније говорено било. Али је село Мајур најзнатније тиме, што је и на његовом атару српска крв проливана к за крст часни и слободу златну." Од прилике у време предаје Карановца Србима 1815 године, догне се темнићска српска војшчица, која се тек беше искупила под управом свога старешине Ми-