Otadžbina

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

1ада први нут почеше да доказују немогућност Р ј еије у таком положају да пошале ееће војске против Турске, кад је неопхо дно нужно да увјек има у резерви велику армију готову да се бије на аустријској граници. »У таком случају' : одговори Велики кнез »необходно је по треоито да се одма почне рат без одгађања и да се корисгимо згодним моментом када се Турска, завојштена Орбијом и Црном гором, не налази у стању да даде отпор нашему нападан,у». ГлавнокомандујуКи толико настајаваше да се не одгађа рат да је цар 28 *) октомбра сабрао ванредно вијеће, на коме присуствоваху међу осталима велики кнез, кнез Горчаков, ђенерали Милутин и Обручев. На овом вјећу Велики кнез опет престави разлоге и војеваше за неотезање и како је могуће брже објављење рата. Говораше да, неимајући под својим распоређењем више од четири корпуса, не може се јамчити за успјех, осим ако нападне на брзо и изненада, недав на тај начин Турској време, да концентркра своје силе и да стане супротивити се преласку преко Дунава и Балкана. Цкјело вијеће схвати силу тијех разлога и цар ријеши да се почне рат с јесени 1876 године. Кнез Горчаков доби заповјед да извјести ђенерала Игњатијева о томе да ће одма добити ултиматум да преда Порти. У исто доба било је наређено да се напише маниФест (указ) одпосно мобилизације армије, Читалац внди да се није имало никакве намјере (жел.еј да се ултиматумом, који бијаше ријешено послати Порти , заштити Виоград од нлиадања турске војске. На тај поступак побудише руску дипломацију чисто војнички узроци и највише узрок малог брсја војске, што могаше послатн против Турске. бојећи се двумисленог понашана Аустрије. Пораз Срба код Ђуниса само учини да се.у чврсти испуњење плана већ одређеног у приципу још пре тсга догађаја. Ииа још једно питање на које ми обраћамо пажњу читадаца. Публика, која бнјаше зачу!)ена појавом руског ултуматума, у томе акту не увиђаше друго осим просте угрожавајуће мјере , којом да се заустаги побједоиосно маршировање Абдул-Ееримове армије. Европско мњење мач да не порече (укори) Турску за то, што она ивтолкова ултиматум као нешго одвећ сериозно, и за то, што се она повинова зап< вједи из Лнвадије. У ствари турски министри иоступише врло разумно. Они разумјеше да то не бијаше само проста претња и да Русија само тражи *) У журналу 4>ранц. наиисао 18 октоибра, исто ногрјешно И. III. Отлџвина X, 40. 40