Otadžbina

632

руско-турски РЛТ

поста Баирои у Грчкој, и како их пратишс осјећаји Руса, који их послаше, томе Русија и руски иарод, који их посла, није крив И '1еђу рускима добровољцима нахођаху се многи, који бијаху дошли у Србију — за идеју за коју јуначки и погибоше. Што је љеише и славпије за добровољца, него понашање и херојска смрт Јарошенкова, Рајевскога и многих других јунака добровољаца. Таке добровољце слала је Русија, или да се поправим, мислила. ,је да таке и:ал,е, дајући им своје новце на пут п благосил.ајући их и њихово свето гредузеће. Ако је у многих била цијел пешго друго.... него битка и бој. повторавам, томе није крпва Русија и руски наро i. 1Ја 6 јш и пијанство тијех добровољаца, који пролвваше своју крв, треба п<■ и морамо извинити. »Г1еј да дјело разумјеј« говорио је Крилов, а таких људи у Русији, која пију н дјело разумију много је. Сваки народ има неке своје црте, којима се одликује од других, а на Русију ваља обратити пажњу са климатичког гледпшта. Не треба заборављатп Вокл.овог учења о климату и климатичком упливу на ЛЈ> т де Па мој поглед Србија је крива, што добровољци учиннше много војничких погрјешака па и много других будалаштина. За што је она допустила, да се састави само из рускнх људи главни штаб ?.. Главно-командајућн, нз политичких или других \зрока, могао је да буде Черњајев, али за што да су штаблије? Па оида би Черњајез другчије постунао. Нојаовђенећу дал.е да бранпм добровол>це и да кривим Србију за таково њезипо понашање и допуштање, да раде с њезином мплнцијом што хоћаху ругки већп добровољци То је изваредни и једини примјер у историји, да нечолико добповољаца тако вртише војскама народа. за ко.јеги су дошли да се боре ; на тако што може да се сагласи само славенско добро срце, као што се сагласише негда Руси да им буду вође заморскн народи ВарЈаги. Да су тп добровољци били нарошто послани, да командују српском милнпгјом, ни по жалостп, али гви змамо како је Черњајев био гледан од руске владе. Али оставимо добровољце. Симпатије руског народа, као што и пре рекох, у време српског рата, бијаху достигле апогеја. Нигда пре није било, а може бити, и после неће бити таке искрене, братске жеље помоћи Србима и Славснима у опште. Ко тада није био у Русији тај не може да разумије народно-руско движем.е и покрет. Тада вас народ бијаше се пробудио, бијаше га обузело неко чудно патриотичоо - нацнопално узбућење. Обштаствено мњење у пуном смнслу те ријечи би.јаше за Србе а против Турака, против евију славенских иепријатеља. У одговору на два прва чланка, непсзпати иисац, труди се доказати, да тада није бнло у Русији код руског