Otadžbina

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

379

агрегатно стпње органских телесних делова са. симнеариметно ирелази у стално агрегатно стање. Као што смо мало час видели да се органски делови тела, који су иа најнижем степену имбибиције, не могу одвојити од неоргана , који се у нијсавршенијој хумидацији налазе, тако исто видећемо сада како нам није могуће ни да повучемо оштру границу ивмеђу течних раствора анорганских сталних тела и оних органских телесних делова, који се у најсавршенијој имбибицији налазе. При растварању сталних анорганских тела видимо заиста да течност улази у иоре сталнога тела , онако исто као оно и при хумидацији , али при растварању релативни квангум течности много је већи и готово посве неограничен , т. ј при растварању толико много течности уђе међу поре овога тела да се тим молекили толико једни од других удале да експапзивна сила етера овлада кохезионом силом атома масе и тиме тако пређашње стално агрегатно стање поништи а на место њега постави ново, капљичаво-течно агрегатно стање. Витна разлика између једиога раствора и најсавршеније имбибиције очевидно је у томе, што свако имбибивано органско тело има свој известан максимум имбибиције, границу преко које поре органскога тела не примају више ни мало течности док међу тим с разблажавањем једнога раствора можемо до у бесконачност терати. Стална анорганска тела немају никаквог имбибицијоног максимума и због тога она све дотле примају у себе воду док са свим не пређу у течно агрегатно стање. Али с друге стране опет морамо напоменути да се I код органских телесних делова могу наћи лагахпи и поступни прелази од најсавршеније имбибиције иа до најнижег ступња капљичавости каквог концептрираног- и посве густог, отежућег се раствора. Најразличитији ступњевп конзистенције беланчевинасте плазме код разних ћелијца дају нам већ за ово тирђење врло сигурннх докиа. М;