Otadžbina

380

ОРГАНИ8МИ И АНОРГанИ

тим у већој мери ово се нојбоље може посматрати на тако зваиом „пачастом ткању" целентерата, а тако исто и код многи хидро-медуза , а нарочито код ктеноФора. Тако н. пр. код неких ктенФора ова ибибицијона способност њиховог посве меканог и готово сасма воденастог гкања тзко је велика да на послету пачасто ткање саовим пређе у капљичаво-течно а^ регатно стање, док међу тим то исто пачасто ткање код других опет помоћу многобројнмх прелаза стоји у тесној свези са много мање имбибованом међусупстанцом сталнога (често рскавичавог) савезног ткања. Осим тога врло су поучне у овом погледу и оне чудновате, код људи често находеће се иаталошке колоидне материје или пачасте масе, код којих албуминоидна материја различите имбибиције показује. У неким случајевима колоидна материја ових патолошких продуката показује нам прилично конзистентну пачасту материју , која и кад се изолује задржава своју пређашњу самосталну Форму и на сваки начић мора се сматрати као свако више или мање доста јако имбибирано стално тело , док међу тим у другим неким случајевима ова колопдна материја савршено је капл>ичаво-течна и има потпуно све каракгере једнога раствора. Између ове две крајиости находе се сви опи могући фини прелази и то кадшто они су на једном и истом патолошком продукту тако оличени да у једном оваквом патолошком нричеру све различите ступњеве стално-течнога стања имамо Код овако конзистентних, отежућих се густих течности посве Је немогућно казачи где управ преста1е право имбибицијоно стање сталне органске материје и кад почиње прави раствор. Овако исто понашају се и многе друге органске материје нарочито тако звани трагант, разне врсте слуза, гуми итд. и оне нерастварају се непосредно у течности, него лагахно имбибирају, са свим неодређену количину течности, непоказујући при том никакву гра-