Otadžbina

,382

ОРРЛНИЗМИ И АИОРГАНИ

нога тела , међу тим код хумидације пређашња запремина и облик остају непромењени. Код имбибиције продирањем течности само се до неког извесног степена шире они интермолекиларни простори сталнога тела, до грапице која је одређена кохезијом молекила. код растварања напротив ово је ширење бесконачно. Код хумидације међу тим ово ширење оних интермолекиларних простора никако и не бива; вероватно да овде течност и не долази до оних финих пора него само до оних већих, грубљих празпина између већих гругта молекила заузимајући место. Трудећи се да докажемо да је имбибиција прост један Физичан рад органске материје, који стоји у средини између хумидације и расгвора , ми смо скинули са њо и онај специФички , виталистички карактер, ко Ј и ј°ј °Д многих пређашњих биолога приписиван био, и међу тим уједно констатујемо, да се ова, за покрете живота од врло велике важиости Функција органске матерпје само релативно а никако апсолутно разшкује од сродних радова анорганске матернје (раствор и хумидација). Сматрај\ћи сједне стране да је стално-течно агрегатно стање угљеничких једињења једно од најважнијих основних узрока појавима живота, морамо и ово још као врло важно додати, да и сама ова имбибицојона способност, која код аноргана не постоји, само једном извесном малом броју органских једињења припада и да су по томе многа друга јединења са свкм лишена ове способности. Тако н. пр. многе масти , органске киселине, разни алкалоиди, шећер итд. појављују се у телу организама само у сталном (кристалисаном) или у течном (растопљеном и^и раствореном) стању а никако у имбибицијоном агјсегатном стању. Напослетку при крају овога нашега посматрања морамо још обратити нашу пажњу на један такође врло важан ексклузивни одношај, који постоји између имби-