Otadžbina

ОРГАНИЗМИ а АНОРГЛНИ

381

ницу у имбибицији, и растварајући ое и разблажујући се до у бесконачност. И овде нисмо никако у стању да ноставимо границу између имбибиције и раствора, нити мошемо да разликујемо да ли је само иајвиши степен имбибиције наступио или је већ органска материјау прави раствор прешиа. Ово неколико примера довољни су да нам докажу, да не постоји нпкаква стална гранипа између раствора и имбибицпје, него напротив да стално■ течно агрегатно стање органских телесних двлова са свим неириметно арелази у течно агрегатно стање. Кад сад уједно скупимо све резултате нашег расматрања о агрегатним стаљима органске материје добијамо сљедећи закон : стално течно или имбибицијоно агрегатно стање многих органских телесних делова, које је неопходно нужно по извођење животних појава никако се апсолутно не разликује од сталнога и течнога агрегатног стања на напротив у тесној свези стоји помоћу многобројних финих прелаза како са сталним тако и са течним агрегатним стањем. И ако је, као што смо видели , ово имбибиционо стање по саме организме од тако велике важности, опет за то но можемо никако ову њихову особину сматрати за неку особину њима , организмима само, својствену функцију, која би ван свију осталих анорганских Функција засебно стојала. Папротив њихово пмбпбицијоно стање слаже се како са сталним али посве хумидираним, тако и са течним агрегатним стањем аноргана поглавито у томе, п«то и код једних и код других течност улази између молекила материјо испуњавајући оне интермолекиларне иросторије При имбибицији једнога о ;'Ганскога тела мера улазеће течности свагда ]е стална и одређена за сваву материју без разлике, а тако исто и код хумидације, док је међу тим количина течности код раствора са свим неограничена. Осим тога прп имбибицији као и при растварању мења се заиремина и облик стал-