Otadžbina

НА ПРСТОЛУ

385

И само један глас пространство потреса широм, Глас вечне правде је то. Анђео смрти се ближи, И неми његов ход очајни ударци славе : Отрепите од гњева тог, јер Вог се у гн еву стреса РОЈИСИАВ НА ПРЕСТОЛУ РОМАН ВЕРТО,1ДА АУЕРВАХА. Књига лрва* I. У дворокој [?апели краљевског летњег дворца служила је служба. Дворац не беше далеко од престонице, у сред једнога парка у брд> . Источна страна брега беше засађена виноградима а врх му беше обрастао силном шумом. У парку беше и јела и платана и много ређе дрво са великих висина које се могло одржати. На парку се могла познати вешта рука уметничка која га је уређивала и одржавала. Стазе беху чисте, цвеће беше росно, тице весело цвркутаху, скоро покошена трава мирисаше, на великом језеру пловљаху лабудови, далшоземске патке и шарени Фламингоси ; из сред језера шикљао је силан водоскок грдан млаз воде у висину одакле је падао назад разбијен у водени прах. Бистар планински поток, опкољен жалосним врбама испод многих мостова, шушташе низ брдо право у језеро, а истичући из њега спушташе се у долину право реци, која се кроз пропланке парка светлијаше у даљини. На удесним местима за погледе у даљину стајаху укусно израђени гвоздени столови, столице и клупе. Не далеко од кагхеле седео је угледан један човек; коса на његовој глави беше тако бела као и његов оковратник. Његове младачки сјајне плаве очи беху се за-