Otadžbina

.404

II А ПРЕСТОЛУ

није имао ни мало да се труди да штогод наређује. Баум је то све сам знао како ваља. — Бауме, одакле сте ви родом ? — иитао је дворски лекао кад се кренуше даље. Баум се уплаши од тога питања, али он се не окрете већ се учини као да није чуо; изгледаше као да му се ваљало прибрати пре него што одговори; његово лице беше узбуђено али он је умео брзо да му поврати скроман и безазлен израз. Лекар упита још једноч „Бауме, одакле сте виродом?» Са свим услужно лице Баумово окрете се к њему. — И ја сам горштак , али отуда чак са границе. међу тим^нссам се никада тамо осећао као у домовини! Лекар није хтео даље да га пита о његовом жи* воту. Он је то запитао тек онако да покаже Бауму своју пажњу јер он беше од најомиљенијих слугу на двору, с тога што је својим понашањем наспрам свакога умео да искаже колико поштује свачији ноложај. «Дрште се увек телеграФске жице — беше лични лекар краљев препоручио своме младом колеги при поласку — јављајте ми се јутром и вечером како би увек знао где сте ако ми затреба да вас натраг позовем.» Како је сада доктор Сикстус уз пут гледао телеграФ, који се већ пентрао у планине као што га беше у свима дољама , ои се насмеши и помисли «Па и ја сада нисам ништа друго до једна електрична варница, само што онај који ме је пустио не зна куда ћу ударити. Али управо ја сам као некакав дух из баснословних прича , који ће силне паре донети у некакву колебицу бедну, јер да ми ни једна богата сељанка не ће пбћл, то је сигурно. 0 дојкињо, где ли ћу те наћи ? »Дворски лекар разгледао је весело диван предео кроз који је пролазио. У његовим мислима ређаху се свакојаке слике губећи се као облачци дима са његове цигаре што се губљаху у ваздуху.