Otadžbina

_____ . • н а престолу 40!> Беше већ смркло кад се приближише некој малој планинско бањи. Лакај је пешачио уз брдо заједно с постиљоном ; дворски лекар беше му казао за што путују, та њих двоје имали су у далекој туђини много тежих мисија. С тога се сада Баум беше упустио у разговор с кочијашем о околини, о животу сељака. па са свим неопавно дође до питања да лизна за коју младу породиљу. Таман се беше обратио како ваља. Кочијашева мајка била је сеоска бабица, на жалост имађаше једну махну — беше већ умрла. Доктор у колима беше задовољан што је нашао сигурну полугу да покрене послове своје необичне мисије; треба се само обратити сеоским бабицама, наравно не казујући за кога тражи дојкињу, јер онда их се не ће моћи отрести. Кад су опет могли сви поседати, он призва Лакаја па му рече «Од сада па док смо год на путу не ћете ме више никако друкче звати до просто «г. доктор». Лакај не упита за што; то није његова надлежност. Па чак ни за се није тражио узрок; он је Лакај, он има да уради што му се заповеди. «Ко иде даље но што му је наређено, тај је неупотребл.ив» рекао је Коморник бар сто пута бароници Стајгенековици а што тај рекне, то је свето писмо. У малој бањи беше врло весело и живо. Гости беху тек устали с вечере, разговарајући о данашњим (( партијама» и о сутрашњим. Један млад Официр у цивилу и један дебељко беху шалџије друштва. Смејало се, шалило се, а у дну сале поред раздешенога клавира певало се. Сви ти људи беху узбуђени, јер они беху дошли у планину да се «ироведу и а многима је баш овде било дуго време, јер мало их је који су у стању да од јутра до мрака, па још и ноћу уживају у самој природи. Дворски лекар беше срећом овде са свим непознат, а Баум који немађаше на себи своју ливреју па ни сама дугмета с круном, није се дао искугаати. Отаџвина XI, 43. 27