Otadžbina

406

НА ПРЕСТОЛУ

Доктор Сикстус није хтео ни да распитује у овоме крају, јер овде беше пуно гушавих. Сутра дан стигао је у једну варошицу. Ту се разговорио с Физикусом, путовао је с њиме неколико дана тамо — амо, али није могао да се одлучи : ипак прибележио је некокико имена у своју записницу. Умал' доктор на овом путовању не изгуби.своје кавалирско расположење. Кад је загледао у много бедних колеба, кад је видео сву муку и невољу, сву сиромаштину у њима, изгледаше му као сан да други људи, тако исто од костију и меса безбрижно живе у својим дворовима. Овде вечна брига и непрекидан рад само колико да се одржи живот до сутра да би се и сутра могло радити. — Ех шта , то су сентименталности — говорио јв доктор сам себи. — Шта ћу му ја, на овом свету није друкчије. Људи су ка и животиње. Срна живи у гори а не пита како је тицама, а тици опет није стало како је жаби, осем ако је тица рода па би хтела жабу да поједе. Само далеко од сентименталности, дал>е од усрећавања рода људског ! Дворски лекар путовао је све даље, увек поред телеграФа, увек извештавајући два пута дневно. Он већ очајаваше за своју мисију и иисао је своме шефу, да не може да нађе ни Једну удату жену, али да је неудатих нашао сијасет и то врло добрих, па како се Краљица не сме варати, то он предлаже, да се најудеснија брзо привенча са својим драганом. Близу језера. чекао је на одговор, јер ту је у физикусу нашао свог школског другара. Лице угојенога Физикуса беше пуно обживака од ђачких дујелских рана, и још се блистало весељем из онога живога, који су њих двојица у друштву проживели ; он је још и сада био тако исто увек жедан као и онда, и сада готов за сваку шалу и весеље, само му