Otadžbina

ii а прест0.1у

421

Тек што опа помену дете. а оно се јавну мз сарзчане, и мајка отрча к ЕБему. Ваш хтедоше оба лекара да нођу заједно с нромућурним кумом , док тек зачу се поштанска труба са друма на пол.у. У поштанскнм колима седео је лакај , кога је дворскн лекар био оставио код најближе телеграФске штације, и држаше у руцн некакво плаво пиомо. Пред колебом заустави кола и викну скупљении сељацима. —- Враћо и народе , пре једног сахата родио вам се нрестолонасл>едник ! Сви стадоше викати „Живео, живео», Једна оаба која је погурено ишла поштапљући се, загледа са оштро у лакајево лице, а очи јој све само севају. — Накав то беше глас ? — прогунђа баба за се. И лакајево лице грчевито се намршти када је бабу угледао, али опет он се брзо нрибра и викну — С пута људи, да гледам своја посла ! —■ С пута Ценца.. Е багн ти она мора бити у свакој чорби мирођија ! — викаху и сељаци. Али баба се не миче , као да се укочила ; одгурнуше је на страну, при чему јој испаде палица из руке. лакај се спотаче преко њенога штапа, али он ипак оде у кућу не осврнувши се. Дворски лекар му беше похитао на сусрет, прими деиешу и врати сс, у собу. Валпурга се такође беше вратила, и он јој рече. — Догодило се пре но што смо се надали. Ево депеше. Данас у 10 сахата родио се престолонасљедник, и заповедају ми да се са дојкињом одмах вратим у престоницу. Сада. Валпурга, гшкажи да, си жена на своме месту. За један сахат ваља да се кренемо ! — Ја сам готова ! — рече Валпурга одлучно, али ноге јој се тако на један пуг потсекоше, да је морала одмах сести. Отацвина XI 43, 28