Otadžbina

Н А ПРЕСТ0.1У

433

— Ходи — рече јој дворскн лекар — ходи да те одведем главној дворској госпођи. Не бој се ништа, свако ће те срдачно примпти ! — Само да понесем моје јастуке — рече Валпурга. — Нека, све ће то Баум доиети за нама ! Валпурга пође с лекарем преко басамака сјајно осветл,ених и цвећем окићених , и чисто је бегае стид што долази тако празнпх шака, без најмањег завежл>а;а у руци, као да је убога просјакиља. Нисам ја баш тако сирота — рече она скоро на глас. Уђогае у некакав велики ходник. Све беше осветљено, свуда пуно цвећа. Пуно некаких униФормисаних људи тумара по ходнику али им се не чују кораци јер је под свуда застрт ћилимима. Најзад стадоше пред некаква врата. Лекар рече слузи који је био на стражи код врата. — Јавите Њеном Превасходству да је дошао дворс.чи лекар Сикстус и да је довео дојкињу .' «Дојкињу» зачу Валпурга први пут, и њу су «довели» Изгледаше сама себи опет као очарана али још више као продана ; али она опет стеже срце. Учини јој се да опет као некада седи у своме маленом чуну на узбурганоме језеру ; олуја силно душе против њеног чуна и не да му маћи, али она чврсто држи оба весла својим снажним рукама, и она сече кроз беспе таласе како она хоће. Она и сада стисну обе песнице као да мора јаче веслати. Слуга се вратн п отвори широм врата. Сикстус и Валпурга уђоше у једну врло сјајну собу. Крај стола у једној наслоњачи седела је велика мршава госпа сва у црном атлазу. Опа се мало придиже са своје столнце, па. опет седе. За прву дворску госпођу беше данас велики дан, јер није шала битп прва дворска госпођа када се роди престолонасљодник. На великом државном акту који је