Otadžbina

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

451

маше Шиаку са стране од Казанлика. Тај напад не бијаше разуман, јер мораде се учинкти заједно са нападом ђенерала Скобељева, који не бијаше још стигао низ планине ; те гако прво сусретање бијаше бсз успјеха. Мирски , на неко вријеме за тим , чув силну пуцњаву топова, што бијаше сигнал о доласку Скобељева, обвови напад , који тада пође за руком. Весел-паша се предаде са свом својом армијом од 3 5 хиљада војника. Главни штаб, дошавши 7-га јануара у Ловчу, одма посла гласнике к Радецком да дозна штогод о преласку код Шипке. Идеја таког смЈеоног предузећа, с почетка не забављаше Радецкога , он није мањи противник ломљена вратова , него ли је неустрашиви и храбри заштитнисс заузетих позипија. Усљед тога он се дуго колебаше на рачун испуњења дане му заповједи, али , једном рјешивши се да продре кроз кланац, употреби на то дјело сву своју еиергију и све сиоје војничко знање. Још се сећамо тијех тешких , пуних огорчења — дана , које проведосмо у Ловчи, очекујући сваки час и увјек узалуд какве год вијести са Шмпке. Моменат бијашс тако критичан , предузеће тако безрасудно смјело да не само узнемири главни штаб него и сав главни стан и ко се у њему нахођаше. Прва вијест стиже јутром 9-га јануара и само је гласила овако : Мирски је успјео да иријеђе преко Балкана , нападаше на Шипку пуних 12 сати, но та) напад кошта га двије хиљаде људи и, немогући се држати даље на другој страни , чека помоћи да почне одетупање. 0 кодони Скобељева ништа ее није знало. Весел-паша мишљаше да је избјегнуо већ сваку опасност , када виђе да Мирски бијаше принуђен да прекрати бо,ј. Али Скобељев са својим доласком изненади турског вођу као из ведра неба гром. Мирски га тада окружи с једне стране, Скобељев с друге, а осим тога Радецки с Фронта тако, да Весел-паша бијаше принуђен да положи оружије. У само вече отрча у главни стан начелник телеграФа пуковник Џингискан (потомак гласовитог татарског завојевача), носећи телеграм од Радецксга, која гласи овако : »Поздрављам Ваше царско Височанство : Сва армија Весел-паше предаде се послије упорног боја са Скобељевом Мирским и са мном«. Ми пећемо описивати ентузијазам у главном стану, који бијаше проузрокован тим извјешћем. Велики књав, јављајући ту радосну вјест, повика »ура«, на које хиљаде гласове одјекујући му са усклицима , пјесмама и поздрављењем мјешаху се са народном