Otadžbina

руско-турски рат 4 53 • сто хиљада рубиља, Мени се чини да су чивути навукли на себе подозрен.е и ненавист русног народа највише у вријеме рата, те ушљед тога тако немилостиво их и гњаве сада, и то баш тамо, ђе су се понајвигае чивути и користили за вријеме рата. Али како му драго то било , господин о коме ја причам , врати се богат и одмах послије повратка купи двије куло, отвори у граду први »Но1е1« и сазове једном најизврсније, или лепше да се каже најбогатије и најглавније на гозбу (и сви су пошли ; само је неко послао једап дар , на ком је нацртана била мртва глава руског солдита, каква шала бијаше сматрана свима тијема » кзврснима. гостима « за дрзост). Тај господин сада опет нема нигата, оиет је биједан, како дошло тако и прошло. Кад су се таки људи могли да обогате у вријеме рата, онда је очевидно , да су се новци бацали без обзира и без икаква знања и само љенчина могао је их не сабирати. Чудновата ми се ствар чини , што се у овом чланку писац жали на храњен.е солдата у Бугарској. У Бугара тада бијаше доста хране , доста овнова и волова, доста сваке друге марве. Све код Бугара како ми прпчаше, бијаше прилично јевтино. Мени се чики да су Руси хтјели , моглп су у Бугара свега набавити за војску. Бугара би радо продавали својима ослободитељима своје ствари, тим више што Руси плаћаше за све добре новце и још све У злату. Што се тиче вођа о којима се у овом чланку прича , могу рећи да су тада најпопуларнији били Скобељев Гурко и Тотлебен Свакн сељак знао је за Скобељева, као што је знао за Черњајева за вријеме српског рата. Обручева знале су само новине , које су говориле да је он са својим плановима много помогао , како на Кавказу тако и на Дунаву. Авлијар и поражење Муктара наша њему се приписује, и ако је ту, као што сам чуо од оФицира Лазарев највише помогао. Левицкога, као пољака, Руси нису вол,ели Прелааак нреко Балкана у сред љуте зиме баш је витешко дјело. Сва Русија је пратила са најбољим жељама своје синове преко Балкана, свако извјешће о успјеху радоваше сву Русију Велика бијаше радост кад се доби вјест 1 јануара да је Гурко прешао преко Балкана и заузео Софију , а још ,је већа била кад се чу да је заробљена — шигшинска армија , тако весеље би.јаше по свој Русији као у главноме стану, Ту бијаше опогеј славе Скобељева. Отаџвииа XI, 43. 30