Otadžbina

96

Чиновнич:;е илате

да је срећа за род људски у опште а за нашу немачку отаџбину на по се, шта нема једииства верозаконског, јер само на тај начин може се очувати човечност, хуманнтет, што се људи науче да има много облика и душиних израза за једно и исто. У разноликости вероисповеди лежи јемство противу Фанатизма, а мало даље лежи и потврда да је спољни облик религије равнодушан, хоћу рећи да се у свакој вери може бити поштен човек, па чак и без икаквих спољних религиозних обреда ! Објашљујући овај низ мисли остао је лични лекар дуго кад Краљипе. Док је он још код ње био јавише дворског католичког свештеника. Краљица рече да је извине што га данас не може примити, нека дође сутра. Па ипак кад ]е лекар отишао она не беше одустала од своје намере. Она остаде при убеђењу, да је то дело у које нема права нико да се меша, а најмање човек. Готово је хтела да се повери Ирми ; она је паметна и верно јој одана. Али несавладљив зазор уздржа је од тога. Није хтела пред Ирмом да нзгледа слаба и колебљива у својим одлукама. (ВДСТАВИТхК се) ЧИНОВНИЧКЕ ПЛАТЕ © ПИШЕ ј^ОСТА ј Ј овановић. НОМОЋИИК МИНИСТАРСТВА УНУТР. ДвЛА I. Што се пређе тек по кад-кад и од по неког могло да чује, у последње време наши г. г. радикали узеше за беспрекидну тему свога учења; што је пређе само по неки и неки изражавао као да