Otadžbina
ЧИНОВНИЧКЕ ПЛАТЕ
97
су плате наших чиновника велике, наши г. г. радикнли не само од времена на време појављују се у своме органу , у »Самоуправи« са тим тврдењем, него чак и на својој главној скупштини, држаној у Крагујевцу ове године, донесоше, па ваљда и усвојише, предлог, да највећа плата српском чиновнику небуде већа но 1000. талира, а иензија не већа од 500. талира. Док су се оваквим мишлењем јавно — било у народној скупштини било путем штампе — јављали само Ранко Тајсић, Милија Миловановић и други њима иодобни, могло се о оваком мишлењу и неводити рачуна, јер они, непознавајући значај и природу службе државних чиновшша, а непознавајући ни све прилике чиновничког живота, нису, можда, ни били у стању да дођу до правог, истинског појимања ове ствари, до онаког појимања, како се она јавља у самом животу, те тако даје се у неколико и извинити ова њихова заблуда. Ранко и Милија не умеју , ваљда , да схвате , како то може да буде, да српски чиновник не ради поље, не води трговину и не упражњава ма какав занат, те да и он тим начином зарађује своје издржање онако као и остала његова браћа; а ваљда их је у томе пометло начин зарађивања радикала г. Косте Таушановића , који могадијаше у исто време бити и »дуванџија« и предавач у два просветна завода , те тако уза своју редовну зараду, од »дуванџилука«, имадијаше и два ванредна хонорара. Али ако они то све појимају, онда је немогућно претпоставити, да онга, који разумеју и сваћају важније и теже разумљнвије ствари, да они немогу да увиде : да плате наших чиновника нису баш тако велике, а најмање да су »богате«. Но и ако би се допустило неводити рачуна о мишљењу ранковом , милијном или кога другог њима сличног нашег суграђанина, била би неопростљива погрешка, било би огрешити сео одговорност наспрам будућности земаљске нехтети водити рачуна о мишлењу целе једне партије, партије радикала, а судећи према ономе што се у „Самоуправи« о овсм питању пише и што је на последњој радикалној главној скупштини изнесен онај предлог, кога мало пре поменусмо, неможе се другче узета него да и цела радикална партија дели то мишлење. А налазећи међу именима наших г. г. радикала не само богате трговце, занатлије и земљеделце већ и саме неке чиновнике, а међу овима и такве, за које се несме ниј претпоставити да немају појма о вредности, коју представља извесна чиновничка плата, ни о важноссти чиновничког положаја, као ни о последицама предлога г. г. радикала да плате буду највеће 1000. талира — све Отдџвина XII, 45. 7