Otadžbina
ЧИЧОВНИЧКЕ ПЛАТЕ
99
Па шта више ми смело тврдимо, да су и плате од 1000 т%лира мале, па да су и они чиновници, који толику плату у Бео" граду .чмају, срећни, ако вежу крај с крајем. Али наши г. г. радикали кажу, да толика плата, 1000 талира, треба да је највећа плата српском чиновнику, а то другим речма значи, да је то толика награда, да са њом може чиновник и добро да живи и да васпита своју децу и да је удомљује онако, као што то и други срећни српски грађани чине, па да јој као добар отац још по што год и после себе остави. Кад г. г. радикали овако што тврде, онда они схватају положај чиновника врло погрешно. Они, сигурно, замишљају положај и значај чиновника као и сваког радника, сваког обичног надничара, па, ваљда резонују даље, кад надничар излази на крај са 10 —12 гр. дневне наднице, зашто као чиновник не би могао са 60 — 70. гр. на дан да излази на крај, колико прима чиновник од 1000 та*. годишње плате. Али баш њихова полазна тачка, та њихова главна база погрешна је. Чиновник није то исто, што обичан , прост радник , обичан надничар. Ако ово неће или неуме да увиди какав Ранко, какав Милија и други, њима подобни, свакојако увиђају и морају да увиде г. г. Гига Гершић, Светомир Николајевић и Др. Докић, проФесори вел. школе, а морају да то увиђају и сви остали наши учени г. г. радикало, а морају да то увиђају и г. Коста Месаровић београдски и г. Радисав Милић, трговац у Бањи алексиначкој, јер и ови су радикали. Сви ће они бар толико допустити, да оно, што вреди за њих, вреди и за наше чиновнике ; они ће први морати допустити да могу и остали чиновници , који раде по 5, 6, 7 и 8. сахата дневно по канцеларијама, доћи до оноликих плата, до колике долазе проФесори вел. школе, који, у осталом, над другим чиновницима имају и то преимућство, да имају толико слободног времена и за своје усавршивање и за рад, а и за зараду другим путем, да неки од њих доспевају да, поред своје редовне дужности, да или пишу или преводе покоју књигу, а неки између њих да имаЈу и по веће хонораре од лекарске праксе. А овидруги—г.г. Месаровић и Радисав, призна ће, ваљда, да и ако чиновиици неће моћи од својих плата зидати онакве палате ни имати онакве воденице ни меане, као што то они чине или имају, али свакојако признаће даје и право и Богу драго, да бар највиши ред чиновника буде у стању да живи онако, као што живе *7