Otadžbina

98

ЧИНОВНИЧКЕ ИЛА1Е

ово знајуКи, сваки, који ову ствар потпуно појима па види овакве појаве, мора — ако и преко воље — да помисли, да наши г. г. радикали ово говоре или из незнања или из заблуде. Али све једно ; било једно било друго, свакојако је ово мишлење наших г. г. радикала неосновано и погрешно, а по будућност земаљску могло би да има грдио штетних последица. Ми ћемо се потрудити да ово што кажемо и докажемо. II. Г. г. Радикали кажу, да су велике, да су »богате« плате наших чиновника. Ми напротив кажемо : не само да оне нису велике ни богате, него напротив да су оне тако ниске, тако мале како ни у једној европској државп. Кад се каже, да су плате велике, богате, наравно свагда се имају на уму оне, које имају највиши чиновници, дакле код нас оне плате, које с једнс стране као иаши државни саветници и Генерали имају по 2000., а с друге као чланови касације , начелници оделеља, чланови гл. контроле и пуковници, а према годинама службе и проФесори велике 'школе, — о министрима да и неговоримо, јер то и није какво трајно, стално звање — имају по 1200. или по 1400 талира годишње плате. Па кад сад знамо, да су ово највеће плате наших чиновника, ајд да испитамо, да ли те плате представљају такве суме, да се може тврдити , да су исте плате не само велике , него чак , као што се каже, и »богате, маснв«. Дб почнемо од малих плата. Узмите чинопника у Београду — а мање више то ће вредити и за све остале по унутрашњости земље — са платом од 5—600, талира, па погледајте, како такав чиновник живи. Ако је сИм, ако нема ни о коме другом да се брине, може с таквом платом још пристојно и да живи ; али, ако је ожењен или иначе има још кога члана Фамилије, о коме води старење , такдв чиновник срећан је ако може и на крај да изађе а да се неуваљује у дугове. Навале ли пак деца, а његово се стање непоправи увећаном платом, аванзовањем, он постаје бедник, моиа да откида од уста а мора бомс да иде и дроњав, ако је човек, коме неподноси да улази у »нечиста посла».