Otadžbina

ЧИНОВНИЧКЕ ПЛАТЕ

103

Смело смемо тврдити да оваква мера не би ни на исте чиновнике остала без штетног утицаја, штетног по државну службу. И они, видевши се једанпут за свагда скучени у врло уске границе у своме материјалном стању, при чему им је и сваки изглед на бољу будућност одузет , имали би да промишљају о начинима и путовима, како с друге које стране да намирују потребе, које су од чести порасле услед опште скупоће, а које опет услед умножења љихове Фамилије или услед старости или услед самог особеног начина занимања. Наши учени г. г. радикали знају, да су све потребе живота данас далеко скупље но што су оне биле пре 10. 20. и 30 година; они врло добро знају, да данашња плата од 1000- тал. не значи можда ни онолико, колико је пређе значила плата од 5 — 600 тал.; другим речма: да данашњом платом од 2000. тал. немогу се подмнривати потребе ни оне ни онакве, које је и какве је подмиривао српски чивовник пре 20 — 30. год. са платом од 1000. талири. Молимо г. г. радикале да припитају, по што је пређе био хлеб, по што меео, по што обућа, а по што одећа, па кад то сазнају и испитају, не може бити а да се не придруже нашем мвшљењу да плате српских чиновнпка доиста нису »велике«. Наши учени г. г. радикали знају врло добро, да се с умножењем чланова Фамилије умножавају потребе и чиновникове ; они знају врло добро — а неки су међу њима близу прага, кад ће то почети и осећати, — да и године старости, па и особени начин занимања, а чнношшчка је служба за дело један особени начин занимања — изазивљу неке особене, нарочите потребе, које се не јављају код оних, којих је посао, и сва брига управљена целог њиног века само на тековину. Извесно Је да чиновништво, које не би било постављено у стање, да намирује све своје разумпе потребе и које према своме сталежу и остали редови српских грађана намирују, да би то чиновништво у првоме реду имало да промишља, како да дође до тога, да може и те потребе подмиривати. За постигнуће овога стајала би таквом чиновнику на расположењу два средства, два пута: један доввољен, законити а други недозвољен, незаконит; али оба, и ако не у једнакој мери, штетна по државну службу, по јавни интерес. Прво средство, први пут био би тај, да се такав чиновник одаје на разна приватна занимања, на разне начине зарађивања и тековине. Ако је у стању да пише књиге или да их преводи да то чини, па то ма колико било на штету послора државне службе, за које је плаћен; ако ли није човек од оте врсте, гледа ће, да