Otadžbina

ЧИНОВНИЧКЕ ПЛАТЕ

113

новчаним издатцима. А код чиновника нема тих „његових производа«. него он мора за све, што му треба за живот, да изда новац, и од најмање стварчице па до најскупоценијег предмета, он мора аа све да плати иа и да преплати. И докде с једне стране он мора све да препла1>ује , дотле опет с друге стране нема ни једног јединог артикла, који би га стао јевтиније , но ма кога из остале паше публике. Наше тргЈВце — а има их од разне врсте отају јевтиније бар они артикли , којима они сами раде, а да и непомип.емо, што они и остале многе предмете потрошње набављају »горе", кад оду по еспап у Будим-пешту, Беч и друга места; нашег кројача стају бар хаљине које сам носи, јевтипије : нашег механџију стаје јевтиније бар свака ока вина, што је попије са својим укућанима ; па такав је случај и код свију осталих занимања и само је изузетак код чиновника , а не треба ни ову околност губити из вида, кад је реч о чиновничким платама. Сваки, дакле, наш суграђанин, који води рачуна о својим кућним трошковима, уверен једа плате чиновничке доиста не само нису велике, него, напротив, да су опе доста мале, доста ниске и то када је реч о платама од 1.000. тал. па на више, а и да се не говори о платама испод ове цифре. Млогима можда годи а — да их упитате за узрок ни сами вам га не би умели показати — када виде, како се по неки чиновчик превија и довија у своме животу, онако по оној пословици ; с поља гладац а нзнутра јадац, завидљивим оком посматрају оног чиновника, који је или нешто бољом платом или другим срећним околностима постављен у стање те и он може да живи онако, као што живе и остали имућнији редови нашег грађанства. Такви паши суграђани дају тиме о себи сведочанство да немају уредан појам ни о различним родовима занимања, ни о онаквој истој умесности и основаности чиновничних плата, као што је умесна и основана и њихова сопствена зарада, па шта више, да им је погрешан суд и о самом положају чиновниковом. Да је случајно код нас узакоњено, да само чиновнички синови могу бити чиновници, те тако да је у неку руку стгорена у земљи нека каста, ни по јада; али код онако јасног и код таквог појава, да се при сваком кораку можемо сами уверити да није такав случај, него да су међу чиновницима махом и трговачки и мајсторски, и поповски и земљоделски, и надничарски и кафеџијски синови, код таквог појава не умемо себи да објаснимо откуда толика антипатија одкуда толика суревњивост наспрам чиновника и њиховах плата. Зар је грешно, зар је нека мана бити чиновник Р Отдџвинд XII, 45. 8