Otadžbina

чиновничке плате

Напротив баш. Свуди у свету предусрећу се чиновници с љубављу и добрим пријемом; свуда се им се одаје респектовање и од стране светских богагаша, а, као што мислпмо, то се чини и с пуним правом. Јер шта је себи чиновник поставио за задатак ; шта је његова дужност, шта закони, а шта сама природа његове дужности од њега тражи и очекује ? Да ли као трговац или ма ко други из осталих родови занимања, да води бригу оамо о својој кући, да слмо тече капитал ? Чиновнички позив није то; његово није, чим у јутру устане да мисли, како ће тога дана што својој куКи да привреди, него оаштој кући ; његово није, да припитује, где има шта појевтпно да се куии а што скупље да се ирода, већ да мисли о оним општим пословима, које је држава, које је закон његовој бриги поверио; у кратко: он не ради својв него туђе послове, па уколико их уме да уради боље и оа колико већим прилежањем и савесношћу, а то значи са уколико већпм напуштањем својих домаћих брига и намирења својих личних материјалних интереса, у толико више одговара и својој дужности и излскивањима закона ; у толико је бољи чиновник. Напротив трговац, занатлија и тако редом сва остала занимања у ирвом реду позвана су, да се брину о својој кући и о својој радни , па ко би између њих више обраћао брига овим општим интересима, него што би то чинио за интересе своје куће и своје радн.е, танав трговац, такав занатлија не би одговарао своме позиву, својој дужности, јер, тако радећи, он би довео своју кућу, своју радњу до назатка, до пропасти, и напослетку, до тога, да би и држава имала од њега штете, пошто јој он не би могао служити и даље својим саветима, јер би се морао мучити око насушног хлеба. Шта је дакле трговцу, занатлији и другима у познву и задатку, то је код чиновника противно и позиву и дужности његовој. Што онима шкоди, а посредно наноси се вред и земаљским интересима, то је и чиновнику а и земљи од корпсти; што је код оних првих мана и на унижење, то је код чиновника на понос и дику. Из овога се види: каква противност лежи у природи самих послова између чиновничког позива и позива осталих занимања. Па зар није за уважење оно занимање, у коме човек мора у првом реду своју бригу да посвећује не својим рођеним, него туђим пословима ? у коме тек у другом реду настаје брига о својој кући, о својим рођеним матерејалним интересима.