Otadžbina

118

ЧИНОВНИЧКЕ ПЛАТЕ

Истина је цела да сво еве стоји, али то све лежи у разликв саме природе занимања. У колико је чиновнику с једне странеосигурана плата и добнја је и радником и пра8ником, у толико је с друге стране она и одмеренија; код њега не може да буде онога, да један дан рани недељу, недеља месец а месец годину; ако код њега и нема суше, нема ни богате жетве ; ако код њега и нема да му година не роди, али му се никад и непрелива. За то што не рискира, не може својим радом по званичноме послу ни да учини, да му недеља рани месец а месец годину, 1/Н опет зато има и мора имати толико, колико је иотребно, да као човек образсван, као човек који у друштву заузима не баш најнижи положај, да заједно са својом Фамвлијом живи пристојно своме положају, онако, како је »адет« у коме друштву. Учинити да носиоци државне власти дођу у најнижи слој, одакле би са жудњом освртали се и погледали на живот и уживање осталих редова својих суграђана, било би ништа мање него играти се са том државном влашћу. Чиновнику и ако се не може преливати, али у општем је интересу а не само у његовом — мора да му ненрестано капље. Ко би могао противно доказати, учинио би изналазак, за који би му не само наша Србија, него и цео остали свет био благодаран, али бојимо се, узаманћемо ишчекивати на таквог изналазиоца. СвесииЈа српска публика не мисли ваљда као један бивши правозаступник у једном округу. да се могу зван.а државне службе давати под аренду, и да у томе лежи државна корист. Тај правозаступник доказивао је једном окружном старешини у свој збиљи, како наша држава не ради паметно што н пр. звања среских начелника не даје под аренду за неколико годииа, него још сама плаћа те среске начелиике. Тако он је изјављивао, да би готов био за звање начелника среза јасеничког у окр. смедеревском дати годишњу аренду 1.500 тал. а за срез подунавски 900. тал. — орашки срез тада још није постојао, — а по себи се разуме, да није тражио никакву плату, што би вршио ту' службу. Зар би коме требало још доказивати, па шта је циљао исти правозаступник; зар би требало напомињати, откуд би он истеринао и ту аренду и ону суму, која би му била потребна и за живот, и одкуда би пос1етакве2 — 3, годишше аренде могао с веселим лицем а (,'уним тоболцем таквој служби (?) леђа да окрене. Ми мислимо да нема Србина, који би својим суграђанима и пожелео таква чиновника, и уколико се оваквих изузећа и данас нађе, не само што се и данас чакви казне и осуђују, него би требало још у јачој мери на такве опаке синове ове земље обраћати