Otadžbina

ЧИНОВИИЧКЕ ПЛАТЕ

117

Татића и Грудића адвокате, и г. Љочића приватног инжињера и г. Дилбера апотекара, а и неспомињући ни браћу г. г, Крсмановића и Параноса, ни г. ВајФерта. ни ,г. Вшетечког, ни г. браћу Вајлоне, па ни друге многе и многе наше поштоване суграђане. који својом усталошћу и промишљеношћу као самостални, своји људи, и зарађују више а више и имају но чиновници. Је ли школовање и наука већа; је ли памет дубља и шира, је ли знање пространије, јели карактер чвршћи код ове поменуте господе наших суграђана, но што је и школовање и наука, но што је и знан.е и карактер код горе поменутих наших г. г. чиновиика ? Склоп нашег друштва подаје, дакле, могућност, да се по свима редовима грађанских занммања може доћи до највеће имућности и до богатства, само г. г. радикали налазе, да је и неправо и непаметнп да имају већу плату од 1000 талира српски чиновпици и то не сви, него тек њи неколико; али на што сваки чиновник има право да се нада, а највећи део однесе ту наду собом и у гроб. Докле други редови грађанства могу за 20 — 30 година да направе 10, 20.. 30. и 50.000 дуката капитала, дотле је по мишлењу г. г. радикала и непаметно и пеправо да њих 90—1 00 чиаовника између 2500 имају већу плату од 1000 талира , па »а служили државу 20, 30 и 40 година. Зар може ту бити и речи о правди 1 Кад је један г. Милован Спасић био директор школа, једпоме г. Панђели небијаше међу нама још ни трага; кад је један г. Ценић, једап г. Панта Јовановић, један г. Матић, постао после дугогодишњег школовања чиновник, г. Терзпбашић тек ако је био шегрт, г. Војин Радуловић тек можда калФа са првим »аком ;» па каква разлика између имућности ове господе трговаца и чиноваика! Зар није оправдано замишљање, да би ови наши велики г. г. чиновници користније за своју кућу урадили, да су у оно време када су се »с науке» вратили, да су на место што су ступили у државну службу, да су се погодили код пок. Ћир-Манојла, код пок. Молеровића или другог ког тргооца, па би, што се тиче имућности, данас боље стајали не што стоје. Али, рећи ће се, колико је и колико трговаца, колико занатлија и других људи од обичног занимања пропало, што су са богатством били избили на површину, а чиповнику ем је плата сигурна, ем је добија и радником и празником, ем ие рискира да му сво стечено имање једног лепог дана оде на добош, а беспрекидно је и виђеп и у части !