Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

127

због расветлења ствари споменемо; па их с тога лепо молимо, да нам не замере за овакав наш поступак, а што смо рекли, није ни било ружно већ само оно што је право, а што је право, то је и Богу драго.

II. П. Нј &гош иосл&днЂи влада тоАи владика црногорски од В. М. Г. МедаковиИа. У Новоме Саду. КнБигопечатнл А. Паевића.

У декембру 1496 године дође у Млетке Ђурађ Црнојевић, син Ивана Црнојевића. Он је оставио своју земљу, не могући се у њој држати против своја два брата, која су отигала била у Турке. Народ га је испратио до Котора, ту се опростио с њим са сузом у оку и црном слутњом у срцу. Ђурађ предаде државни грб цетињском митрополиту и оде у земљу латинску, да се пуних двадесет година каје, што није остао у Црној Гори и тамо са народом својим делио добро и зло, у место што се овако потуцао као најгори сирак. По Ђурђеву одласку наступише у оном остатку зетске државе одношаји, који су у највећем степену необични и занимљиви. Као да је са Ђурђем крај био свему , што Је могло изгледати на продужење државнога поретка. Турци су притисли од Ђурђеве земље што су притиснути могли, али већина као да је остала ван домашаја турске власти. У аемљи не остаде мимо митрополитаникакав други аукторитет, племенска свеза морала је да накнађује све. Са одласком Иван-Беговића Ђурђа повратила се Црна Гора у примитивно стање друштвенога реда , да еам са почетком новога века даде примера, како се из рудимената постепено развија држава. Кад је Нибур под критичку лупу узео римску историју и прогласио, да је она у ранијим столећима у главноме недоказана басна., учени свет пренуо је на то , као на чудо неко, и Нибура је славио као учењака, који је почетке једне главне државе у свету знао да изведе из посве природнога развитка јавнога реда у друштву. Нека би Нибур и имао право код Рима, али ко погледа на последња четири столећа у животу Црне Горе , тај заиста не може да се не чуди оним појавама, које му ту пред очи и8лазе и

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

1882 г. (8 -на, X и 180 стр.).